Srpska pravoslavna crkva slavi danas Blagovesti, praznik posvećen susretu device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda – Isusa Hrista.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike. Praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi, a smatra se da je objavom te vesti počela i hrišćanska istorija spasenja.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom proročanstvu, i saopštio joj da će roditi sina Božijeg.
Rečima arhangela Gavrila „Raduj se, blagodatna. Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Za Blagovesti se vezuje i radosni običaj ranilo – kada se ustaje rano, a dan treba da počne pesmom devojaka, koje su sakupljale grane od kojih se pali vatra.
Uz vatru se vesele i žene i muškarci, i mladi i stari. Običaji su i da se ta vatra preskače, odnosno, onaj ko preskoči vatru je zaštićen od zmija, jer, prema verovanju, na Blagovesti se bude gmizavci iz zimskog sna.
Smatra se da od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan zakalemljenje voća.
Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru. Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo.
Blagovesti se slave uvek 7.aprila, devet meseci pre Božića – Hristovog rođenja.
