„Moje mušterije su moj pokretač“ – Priča jedne samohrane mame i preduzetnice iz Hana

U vremenu kada sve postaje digitalno, kada porudžbine stižu na jedan klik, a prodavnice postaju virtuelne korpe, retkost je čuti priču o nekome ko je odlučio da, uprkos svemu, pokrene malu, pravu prodavnicu – sa dušom, osmehom i iskrenim pristupom kupcima. Još ređa je situacija kada se iza te priče krije samohrana majka koja je, vođena ljubavlju prema detetu i ljudima, odlučila da uzme život u svoje ruke.

„Kao samohrani roditelj, želela sam da budem uz svoje dete – da prisustvujem svim njegovim životnim trenucima, da mu budem podrška i oslonac. Zato sam odlučila da otvorim svoju radnju. Tako mogu da radim i istovremeno budem uz njega dok ne odraste“, počinje svoju priču vlasnica jedne simpatične radnje u Hanu “Jecije PR” Jelena Stanković.

Ljubav prema trgovini nije došla slučajno – iza nje stoje godine iskustva u prodaji i, što je još važnije, ljubav prema ljudima. A to se, kaže, odmah oseti: „Ja mnogo volim ljude i svoj posao, i to kupci prepoznaju. Trudim se da ispoštujem svakoga ko uđe u moju radnju. To obostrano poštovanje je nešto što se pamti i ostaje.“

Iako se tržište menja i sve je više online prodavnica, ova vlasnica smatra da fizička radnja ima posebnu vrednost.

„Ljudi vole da odu u radnju, da vide, probaju, porazgovaraju. Taj kontakt, taj doživljaj kupovine je nezamenljiv. Kada prodavac voli svoj posao, kupac to oseti i zna da je kupio ono što mu stvarno odgovara – kvalitetno i po meri.“

Kao što kaže, mušterije nisu samo kupci – to su komšije, poznanici, ljudi iz Hana koje zna čitav život. „Moje mušterije su moji pokretači. Njihova podrška i poverenje su ono što me drži.“

Radnja je započela sa prodajom nakita i torbica, ali se vremenom ponuda proširila – sve zahvaljujući pažljivom osluškivanju potreba mušterija. Danas se u radnji mogu naći i veš, čarape i razni modni dodaci.

„Trenutno su najprodavaniji brushalteri. Ljudi prepoznaju kvalitet, a ja ih sa ponosom prodajem jer znam da iza svakog modela stoji dobar materijal i udobnost. Kupac mi veruje jer zna da nikada ne bih ponudila nešto u šta sama ne verujem.“

Pitanje kako uskladiti privatni i poslovni život posebno je izazovno za samohrane roditelje. Jelena priznaje da nije lako, ali i da se sve može kad postoji volja.

„Teško jeste, ali radimo u skladu sa situacijom. Naši ljudi imaju razumevanja, a to je prednost malog mesta. Pomažemo se svi – porodično. I tako uspevamo već dve godine“, kaže uz osmeh.

Iako se posao razvija, iskreno priznaje da prihod nije uvek dovoljan za sve obaveze koje život nosi.

„Mnogo je lep posao, ali je zarada mala. Volela bih da se zaposlim negde gde bih imala sigurnu i redovnu platu – da znam da mogu da ispunim sve što treba. A onda da moju radnju radim od meraka, jer to stvarno volim“, kaže kroz smeh i dodaje da je preduzetništvo lepo, ali i teško kada si sam svoj gazda, radnik i podrška.

U Hanu, gde se svi znaju, ova radnja nije samo mesto kupovine, već i mesto susreta, razmene reči i osmeha. U njoj se prodaje kvalitetan proizvod, ali i nešto što je danas možda i važnije – ljudska toplina, posvećenost i iskrena briga.

Ova priča je podsetnik da su male ideje, vođene velikim srcem, često one koje ostave najdublji trag.04