Žetvene ostatke zaoravati, nikako spaljivati
Spaljivanje žetvenih ostataka, nažalost, još uvek je praksa pojedinih ratara u našim krajevima. Zbog neznanja, nebrige ili nekog drugog razloga, poljoprivredni proizvođači paljenjem strnjišta čine veliku štetu pre svega sebi, narušavajući plodnost zemljišta za dugi niz godina. Nažalost, sva organska materija, celokupni azot i svi korisni mikroorganizmi paljenjem nepovratno bivaju uništeni. Vraćanje plodnosti zamljištu se postiže velikim ulganjima i za to je potreban dugi niz godina. Danas se zna da je za stvaranje 1 cm humusa potrebno sto godina. Dokazano je da se spaljivanjem strnjišta čak ne uništavaju ni sva semena korava, što je, pretpostavka je, osnovna težnja poljoprivrednih proizvođača koji ovo čine.
Pored ovoga, paljenjem se nanose i velike štete životnoj sredini. Dim i štetni gasovi zagađuju atmosferu, vatra uništava staništa životinja i ptica, uništava se biološka ravnoteža tla i time ugrožava agroekosistem. Osim ovoga, paljenja uvek mogu da dovedu do požara sa katastrofalnim posledicama. Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, dim koji nastaje spaljivanjem može prekriti saobraćajnice i posredno izazvati udese sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom.
Naša država je zakonom zabranila spaljivanje žetvenih ostataka, ovaj čin okarakterisala kao krivično delo izazivanja opšte opsanosti i za to propisala određene kazne.
Sa druge strane strane zaoravanjem žetvenih ostataka ne samo da utičemo na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, već i direktno utičemo na poboljšanje vodno-vazdušnog režima, na bolju aeraciju tla što doprinosi boljoj akumulaciji letnjih padavina i smanjenjenju gubitka vlage isparavanjem.
Zato je potrebno, što pre nekon žetve zaorati strnjište na dubinu od 10 – 15 cm, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. Najbolji efekat se postiže dodavanjem određene količine organskih đubriva (osoka, stajnjak) preko biljnih ostataka. U nedostataku ovih đubriva preporučuju se mineralana azotna đubriva i to, najbolje je koristiti UREU – 46% u količini od oko 50 kg/ha. Ukoliko je zmljište niske pH vrednosti ipak se treba opredeliti za azotno đubrivo koje nije fiziološki kiselo.
Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka čija je masa kod ozime pšenice 3-7 t/ha.
Marija Janjić
Savetodavac ratarstvo i povrtarstvo
PSSS Vranje
