Zaštita jagoda od štetnih bolesti prouzrokovanih gljivama

Zaštita jagoda od štetnih bolesti prouzrokovanih gljivama

14:06
64
0
Vladičin Han Vesti
PODELI
photo by atpdoo.rs

Uspešnu proizvodnju jagoda ugrožava više od 50 gljivičnih prouzrokovača bolesti, 3 bakterioze i više od 25 vrta virusa i fitoplazmi. Uspešnu hemijsku zaštitu možemo sprovesti samo protiv nekih kategorija gljivičnih bolesti lista i ploda jagode, dok je većina bolesti korena gotovo neizlečiva. Budući da je još uvek najraširenija otvorena ili plastenička proizvodnja jagoda na humke s folijom i mekanim cevima za zalivanje „kap po kap“, proizvođači prilikom podizanja takvih zasada moraju biti upoznati da je većina danas raširenih i robusnih sorata (madeleinerauricaidea) vrlo osjetljiva na bolesti korena.

Među najvažnijim  gljivama prouzrokovačima truleži korena jagoda navode se vrste Phytophthora, Rhizoctonia, Aphanomyces, Fusarium, Alternaria, Coniothyrium, Phytium, Cylindrocarpon i Verticillium. U manjem opsegu te se gljive nalaze u svim staništima, pa i tamo gde jagode nikad nisu gajene. Proizvodnja jagode pod folijom i intenzivno navodnjavanje pridonose pojačanim štetama od bolesti korena jagoda, pa prilikom izbora parcela za nove zasade prednost uvek dajemo osunčanim i propustljivim zemljištima s većom količinom organske materije. Ako se na istim parcelama jagode češće proizvode problemi s bolestima korena su učestaliji, a štete sve veće. Moguća je hemijska sterilizacija površina primenom Basamid granula barem dva meseca pred sađenje jagoda, ali zbog visokih troškova proizvođači ovu meru izbjegavaju. Obično se simptomi infekcija korena pojave tokom vrućeg dela dana u obliku brze  uvelosti, smeđe promene boje lišća i potpunom propadanju biljaka.

Kod nas je najraširenija tamna ili crna trulež korena jagoda koju prouzrokuju gljive roda Verticillium, Fusarium i Rhizoctonia Phytophthora. Ako je napadnut manji broj biljaka najbolje ih je čupanjem odmah odstraniti iz zasada. Delimičnu zaštitu daje zalivanje jagoda rastvorom  na bazi a.m.klortalonila (Daconil 720 SC) ili iprodiona (Kidan SC) (ako zaraza potiče od vrste Rhizoctonia solani), odnosno rastvorom na bazi a.m. azoksistrobina (Quadris SC) ili tebukonazola (Folicur 250 EW) (ako je koren jagoda napadnut gljivama iz roda Fusarium). Zbog sprečavanja mogućih šteta na korenu jagoda od gljiva roda Phytophthora i Phytium struka preporučuje da proizvođači često pred sadnju potapaju živiće jagoda u rastvor na bazi a.m.propamokarb-hidroksida (Previcur 607 SL). Zbog karantinske vrste Phytophthora fragariae var. fragariae zasade jagoda podignute sadnjom uvezenih živića redovno zdravstveno pregledavati, a po potrebi odstraniti sve bolesne biljke i naknadno ili parcijalno zasad zalivati rastvorom na bazi a.m. metalaksila (Ridomil Gold MZ i sl.) ili Al-fosetila (Previcur Energy, Aliette WG i sl.).

Poslednjih godina sve češće u intenzivnim zasadima jagoda pronalazimo simptome tzv. antraknoze (Colletotrichum acutatum, C. gleosporioides), prouzrokovača crne truleži stabljike i lisne drške, nepravilnih tamnih lisnih pega i ulegnute tamne pegavosti plodova jagoda . Na žalost, većina najčešće gajenih sorata jagoda je vrlo osjetljiva na spomenuti poremećaj (marmolada, elsanta, miss, arosa, raurica i dr.). Većina specifičnih fungicida koje koristimo za suzbijanje sive plesni (Botrytis cinerea) ima samo delimičnu dejstvo na antraknozu jagoda, npr. a.m.vinklozolin  deluje tek 20-30%,a.m. fenheksamid (Teldor 500 SC)  a.m. pirimetanil (Mythos SC i dr.) pokazuju slabije sporedno dejstvo na antraknozu 30-40%. Delimičnu zaštitu daju i svi bakarni preparati, a.m. kaptan (Captan WP 50 i dr.). Posebno se kao dobrom na antraknozu jagoda pokazala kombinacija a.m. boskalida & piraklostrobina (Signum DF).
Među bolestima lišća treba spomenuti crvenu pegavost (Diplocarpon earliana) i sivu pegavost (Mycosphaerella fragariae). U prosečnim godinama i uz preventivnu primenu  fungicida na bazi a.m. azoksistrobin (Quadris SC), difenkonazol (Score 250 EC) i bakarnih preparata, pomenute lisne pegavosti ne mogu ugroziti rod jagoda. Crvena pegavost se obično u zasadu jagoda pojavljuje nakon berbe na starijem lišću, a siva pegavost je česta u hladnim i vlažnim prolećnim mesecima na mladom lišću. Lisne se pegavosti u jačem intenzitetu pojavljuju pri proizvodnji jagoda na otvorenom u završnim godinama eksploatacije zasada.
Pepelnica jagoda (Sphaerotheca macularis, S. aphanis) naseli donju lisnu stranu, pa se zaraženo tkivo uvija prema gore, a rubni deo naličja pocrveni. Za razliku od drugih biljnih pepelnica površinski je micelija na jagodama vrlo retko vidljiva, a najvažniji ekološki faktor ranije pojave pepelnice na jagodama je visoka vlažnost vazduha. Samim tim  se pepelnica brže razvija i veće štete pravi pri proizvodnji jagoda u zaštićenom prostoru (visokim tunelima, plastenicima, staklenicima). Moguća je zaraza još mladih i zelenih plodova, nakon čega se njihov oblik menja zbog neravnomernog rasta zdravog i napadnutog dela. Upravo zato napad pepelnice na jagodama mnogi poistovjećuju s fiziološkim poremećajima usled neravnomernog đubrenja. Pepelnicu vrlo dobro suzbijaju fungicidi iz grupe strobilurina, (npr. Quadris SC, Signum DF), a u nekim razvijenim zemljama se protiv pegavosti i pepelnice nakon berbe koriste još fungicide na bazi a.m. difenkonazol (Score 250 EC) i sl.

Među bolestima plodova jagode svakako je najopasnija siva buđa (Botrytis cinerea). Pored sive buđe zadnjih se godina pojavljuje i ranije opisana antraknoza ili tamna pegavost plodova (Colletotrichum). Tokom vrlo kišovitih leta pri kraju berbe plodove jagoda naseljavaju i druge gljive: npr. Mucor, Fusarium, Trichotecium, Alternaria, Rhizopus i Penicillium.

Siva buđa (Botrytis cinerea) pored plodova napada i druge biljne organa, npr. cvetove jagoda . U zasadima s lošim uređenim vodenim režimom pojava buđi na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva buđa. U proizvodnji jagoda na otvorenom štete od sive buđe su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnog perioda. Takođe, zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva buđa nije ništa manje opasna . Svakako se preporučuje da se odstrane svi zaraženi plodovi iz zasada, posebno ako dozrevanje jagoda i berba traju duži vremenski period. Hemijski preparati s delimičnim ili sporednim dejstvom na sivu buđu koristimo barem dvaput od početka rasta do početka cvetanja, npr. azoksistrobin (Quadris SC). Od početka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifične botriticide, npr.  a.m. fenheksamid (Teldor 500 SC), ciprodinil & fludioksonil (Switch WG) ili boskalid & piraklostrobin (Signum DF). Koristimo ih naizmenično u prosečnim razmacima 10-14 dana, uz poštivanje propisane karence.

PSSS Vranje

Master Mica Stajić, dipl.inž.zaštite bilja

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vladičin Han Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Vladičin Han Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vladičin Han Vesti se možete obratiti ovde: info {at} vladicinhanvesti {dot} rs