Priprema komposta u organskoj proizvodnji
Kompost je organski oplemenjivač zemljišta koji nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija (otpaci biljnog i životinjskog porijekla sa organskih farmi). Koristi se kao organsko đubrivo u količini od 0,5 – 6 kg/ m² kao dеo zemljišne smeše. Da bi smo dobili dobar i kvalitetan compost potrebno je odabrati povoljno mesto za pripremu komposta, mesto mora biti u senci i zaklonjeno od vetra. Na suncu se organski otpaci brzo suše, bakterije koje učestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostište moraju biti zdravi, jer izazivači bolesti ne uginu kompostiranjem. Zbog toga kompost može biti izvor širenja bolesti, korova i štetočina.
Kompostiranje se može obaviti u humci koja se pravi na površini zemljišta bez okvira ili sa okvirom koji može biti napravljen od dasaka, pruća i žice ili u jame. Postupak kompostiranja je isti. Visina komposta u humci je 150 -180 cm, širina pri dnu 150 cm, a dužina proizvoljna. Kod dugačkih humki se na svakih 150 cm ostavlja otvor za ventilaciju. Pre kompostiranja skine se površinski sloj zemljišta 8-10 cm, postavi drenažni sloj od grančica ili pruća, a zatim se do željene visine naizmenično ređa sloj svežih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljišta (5 cm). Po potrebi se dodaje negašeni kreč uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a posljednji sloj humke je od zemljišta. Već posle nekoliko dana, razvija se visoka temperatura (50 – 60o C), a potom se kompost hladi i organska materija mineralizuje. Svaka 2-3 meseca gomila se izmiješa i prekrije slojem zemlje u visini od 10 cm. Kompost je gotov za 6-12 mjeseci i tada je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ. Ukoliko želimo da period kompostiranja bude kraći (4-6 nedjelja), humke treba da su niže (50 cm), a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke može se staviti iseckana kopriva, preslica, kameno brašno ili odgovarajući biološki preparati (na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore, maslačka, valerijane) čiji je cilj brže i kvalitetnije kompostiranje.
U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje će ubrzati proces mineralizacije organskih materija.
