Kupus (Brassica oleracea var. capitata L.) predstavlja značajnu povrtarsku vrstu u Republici Srbiji.U strukturi proizvodnje povrća nalazi se na drugom mestu, veće površine su samo pod krompirom. Samo u regionima Južne i Istočne Srbije proizvodi se 25% od ukupne proizvodnje kupusa u Republici Srbiji.
Kupus se prvenstveno koristi u svežem stanju, kuvan i biofermentisan (kiseli) kupus. Ima malu energetsku vrednost , značajan je po sadržaju mineralnih materija i vitamina. Od mineralnih materija kupus sadrži dosta K, P, Ca, Fe, Mg, J, Cu i S. Najviše ima kalijuma 350-475 mg%, kalcijuma 44 mg%, fosfora 27.5-36 mg% i magnezijuma 18-23 mg%. Kupus ima kalcijuma više nego bilo koja druga biljka. Takođe ima visok sadržaj vitamina. Količina od 230 grama lišća kupusa sadrži 25% od dnevne potrebe vitamona B1 i niacina, 30% od dnevne potrebe vitamina B2 i trostruku količinu vitamina C. Po sadržaju vitamina C kupus je ravan limunu ili narandži.
Rana, letnja, kasna ili postrna, i zimska su najčešći načini proizvodnje kupusa. Kasna proizvodnja kupusa je definisana periodom rasađivanja i to od sredine jula meseca, kada su optimalni rokovi rasađivanja kasnog kupusa. U prvom delu vegetacije kasnog kupusa javljaju se periodi sa visokim dnevnim temperaturama (preko 30˚C) što negativno utiče na usev kupusa. Da bi se proizvodnja mogla nesmetano odvijati veoma je bitna pravilna agrotehnika, a za ovaj period posebno bitna agrotehnička mera je navodnjavanje.
U praksi navodnjavanja vrlo je važno poznavati vlažnost zemljišta ispod koje se usporavaju fiziološki procesi i umanjuje nakupljanje organske materije, a time smanjuje prinos. Praćenjem dinamike vlažnosti u sloju aktivne rizosfere možemo utvrditi momenat zalivanja. Zalivanje potrebno obaviti kada sadržaj vode u zemljištu dostigne nivo donje granice optimalne vlažnosti. Gornju granicu optimalne vlažnosti predstavlja poljski vodni kapacitet (PVK). Optimalana vlažnost u zemljištu, a to je 70 – 80% od PVK, obezbeđuje dobijanje visokih prinosa kupusa, a time i najveći efekat navodnjavanja.
U periodu formiranja glavica optimalna vlažnost zemljišta je 80% od PVK, a od formiranja glavica 70% od PVK. Niža vlažnost zemljišta usporava formiranje glavica, koje ostaju sitne i meke, dok vodni deficit u periodu 3 do 4 nedelje pre berbe snižava prinos i kvalitet. Nedostatak vlage u zemljištu zaustvlja rast kupusa, listovi ostaju sitni, a mali broj formira glavicu koja je sitna i rastresita. S druge strane, preterana vlažnost tokom ovog perioda može izazvati pucanje glavica. Ovo se dešava ukoliko je zemljište suvo duži period, a zatim se izvrši prevlaživanje padavinama ili zalivanjem.
Norme navodnjavanja i broj zalivanja zavise prvenstveno od uslova godine i od količine i rasporeda padavina. Norme navodnjavanja ili zalivne norme, odnosno količina dodate vode izražena u mm ili lit., kreću se 3-8, pa i više zalivanja. Treba uzeti u obzir i činjenicu da na svakih 5mm prirodne kiše treba odlaagati zalivanje za jedan dan i treba zalivati svakih 6-8 dana, sa oko 30 mm vode.
Prvo zalivanje kupusa u polju obavlja se prilikom rasađivanja, sa normom 15-30 mm, u zavisnosti od predzalivne vlažnosti zemljišta. Drugo zalivanje je posle 3-5 dana, kada se vrši popunjavanje praznih mesta, sa normom 20-30 mm. Kada se rasad primi (sledećih 10 dana), ne trebe zalivati radi što boljeg ukorenjavanja biljaka.
Ipak osnovni element za racionalan zalivni režim kod kupusa je poznavanje potencijalne evapotranspiracije, odnosno potrebe biljaka za vodom. To je onaj utrošak vode koji postiže najveći prinos dobrog kvaliteta.
Marija Janjić dipl. inž. poljoprivrede
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
PSSS Vranje
