Mikotoksini – opasnost koja vreba iz plesni

Mikotoksini – opasnost koja vreba iz plesni

14:17
59
0
Vladičin Han Vesti
PODELI
Photo by - PIS Vojvodina

Mikotoksini (od grč. reči mykes – gljiva i toxikon – otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma gljiva. Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na ljude i životinje.

Gljive proizvode ove otrove kontaminacijom hrane namenjene ljudima ili životinjama.
Štetni učinci hrane s gljivama otkriveni su još u Kini, pre najmanje pet hiljda godina.

Zasad se zna da stotinak vrsta gljiva proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je više od tristotina vrsta mikotoksina različitog nivoa štetnosti.

Toksini gljiva počeli su se ozbiljno proučavati tek pre pedesetak godina, nakon što je 1960. godine u Engleskoj zabeležena smrt velikog broja ćuraka.
Mikotoksini mogu imati imaju karcinogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva. Ljudi i životinje najčešće su izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.

Aflatoksini

Gljiva –  Aspergilus flavus – koja proizvodi ovaj otrov najčešće se javljaja u žitaricama i stočnoj hrani.Deli se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane, mogu doći u mleko i mlečne proizvode.

Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost žila i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene digestivnog sistema – proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; žuticu; oštećenja i karcinom jetre.

Kako dospijevaju u ljudski organizam

Čovek unosi toksine gljiva u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda. Smatra se da je oko 30 posto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove.

Namirnice najizloženije razvoju plesni:

  • žitarice: kukuruz, pšenica, ovas, raž, ječam i pirinač
  • orašasti plodovi: bademi, lešnici, pistaći, orasi i kokosov orah
  • mahunarke: kikiriki i soja
  • voće: najviše grožđe, smokve i suvo voće
  • povrće
  • napici: kafa, kakao, vino i pivo
  • mlečni proizvodi: mleko
  • prerađeni proizvodi: brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za odojčad.

Kako se odbraniti od mikotoksina

Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica – pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade.

U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni.

To nije moguće uspešno ukloniti vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.

Ipak, postoji rešenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbensi, koji privlače molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma.

Ovaj proces moguće je postići jedino u digestivnom  traktu. Na taj se način sprečava resorpcija u krvotok te se velika količina mikotoksina stolicom eliminiše iz organizma.

Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi uzimaju se nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela.

Prirodni antioksidansi također mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni. Dokazano je i da beli luk smanjuje nepovoljne efekte mikotoksina.

U cilju preventive, preporučljivo je kupovati samo sveže, domaće namirnice.

Uzmite u obzir da zapakovane namirnice imaju manju mogućnost razvoja plesni u odnosu na  rinfuzne žitarica, orašaste plodove i suvo voće.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vladičin Han Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Vladičin Han Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vladičin Han Vesti se možete obratiti ovde: info {at} vladicinhanvesti {dot} rs