Dobra poljoprivredna praksa pri podizanju novih zasada voćaka

Visoka rentabilnost gajenja, povoljnost prirodnih uslova i mogućnost plasmana voćnih vrsta i njihovih prerađevina na domaćem i inostranom tržištu poslednjih godina pobudilo je interesovanje velikog broja privrednih organizacija i individualnih proizvođača za podizanje zasada i njihovo gajenje u komercijalne svrhe.Verni pratioci u gajenju voća su biljne bolesti i štetočine koji smanjuju produktivnost i ekonomičnost gajenja.

Gajenje voća  praktično je nemoguće bez zaštite od bolesti, štetočina i korova. Zaštita voća od štetnih organizama je vrlo složena i obuhvata niz indirektnih  ( preventivnih) mera i direktnih (kurativnih) mera.

Ukoliko se indirektne mere preduzmu uz potrebnu predostrožnost, onda su direktne mere efikasnije a potrošnja pesticida manja.

Uspešna i racionalna zaštita vćaka  može se ostvariti jedino dobrim kombinovanjem i povezivanjem indirektnih i direktnih mera.

Indirektne – preventivne mere

Izbor lokaliteta za voćnjak. Za podizanje voćnjaka treba izabrati brežuljkaste terene južne, jugoistočne ili jugozapadne ekspozicije.

Takva lokacija omogućava dobru osunčanost, provetrenost i smanjenu vlažnost, a posebno relativnu vlažnost vazduha.

Izbor i priprema zemljišta. Za gajenje voća potrebna su laka do srednje teška zemljišta.Zemljište na parceli odabranoj za voćnjak treba prethodno ispitati na prisustvo štetočina koje se održavaju u zemljištu.

Voćnjak se, zbog zadržavanja odredenih patogena u zemljištu, ne podiže na

krčevini starog zasada najmanje 5-6 godina.

Izbor sorte i podloge voćne vrste. Različite sorte gajene voćne vrste različito reaguju na pojavu bolesti i štetočina u različitim ekološkim uslovima. U izboru podloga mora se posvetiti određena pažnja.

Zdrav sadni matrijal. Najvažnija mera, o kojoj se mora voditi računa pri podizanju voćnjaka, je korišćenje, odnosno sadnja zdravih sadnica.

Zdravstveno stanje sadnica voćaka zavisi kako od zaraženosti kalem grančica i podloga, tako i od uslova proizvodnje. Pravilo je da da se kalem grančice i

podloga uzimaju samo sa matičnih, zdravstveno proverenih voćaka. Zasnivanje

voćnjaka bez sigurnosti da su sadnice dobrog zdravstvenog stanja je rizičan

poduhvat, koji se najčešće završava kompromitovanjem proizvodnje.

Uticaj načina gajenja i nekih agrotehnickih mera na pojavu bolesti, štetocina i korova u voćnjaku. Redovi u zasadu postavljaju se u pravcu dominantnih vetrova, sa optimalnim rastojanjem prilagođenim mehanizaciji.

Sistem uzgoja –visina je značajna za one bolesti čiji se inokulum održava na ili u

površini zemljišta tako da ga kišne kapi pri odskakanju nanose na prizemno lišće.

Đubrenje stajnjakom se preporučuje kao mera koja favorizuje mikrobiološku

aktivnost zemljišta, a time i antagoniste patogena.

Đubrenje azotom doprinosi većoj bujnosti voćke, većoj lisnoj masi i povećanoj vlažnosti u voćnjaku. Blagovremenim unošenjem mineralnog dubriva u zenljište voćnjaka, pružaju se voćki optimalni uslovi za rast i razviće. Time se poboljšava vitalnost voćke, a u izvesnim slučajevima se povećava tolerantnost, pa i otpornost prema nekim bolestima.

Obrada i održavanje zemljišta u voćnjaku je značajno za pojavu bolesti i štetočina.

ručnim kopanjem u redu potpomaže se održavanje povoljnog vazdušnog, vodenog i toplotnog režima zemljišta. ali se na taj način suzbijaju i korovi u zemljištu.

Mulčiranje – zastiranje površine zemljišta slamom, senom ili folijom – doprinosi u značajnoj meri održavanju njegovih povoljnih osobina, kao i smanjenju pojave korova.

Rezidbom se može značajno uticati na zdravstveno stanje voćke, odnoso voćnjaka. Obolele i sasušene plodove, lastare zahvaćene biljnim bolestima, kao i uginula stabla, redovno odstranjivati iz voćnjaka i spaljivati.

Biljni karantin. Ima za cilj da spreči širenje pojedinih štetnih vrsta iz jednih

krajeva u druge. Sastoji se od kontrole prometa biljnih proizvoda iz zaraženih

područja, odnosno zabrane prodaje i transporta zaraženih sadnica iz jednog

područja u drugo, iz jedne zemlje u drugu.

Direktne – kurativne mere

Ovi postupci borbe obuhvataju direktne mere kojima se suzbijaju bolesti,štetočine i korovi. U ove mere spadaju:

• mehaničke mere se sastoje u sakupljanju i uništavanju insekata, biljnih međudomaćina (prelazni domaćini) i biljnih ostataka, primena lepljivih pojaseva i dr. Ove mere ukoliko se ne podudaraju sa redovnim agrotehničkim i ampelotehničkim merama nisu dovoljno efikasne i ekonomski opravdane. Medutim njihovo potpuno izostavljanje nije preporučljivo.
• biološke mere se sastoje u korišćenju parazita, predatora i ptica, koji uništavaju štetne insekte. Neophodno je da prirodne neprijatelje insekata koje imamo u našim voćnjacima ne uništimo preteranom i nestručnom primenom insekticida.Sobzirom da nemamo mogucnost za nabavljanjem i širenjem prirodnih neprijatelja.
• hemijske mere predstavljaju danas, osnovni i najefikasniji vid zaštite, a sastoje se u primeni hemijskih sredstava (pesticida).

Hemijske mere se uvek primenjuju poslednje i one su u stvari korektivne mere u zaštiti voćaka.

PSSS Vranje

Master Mica Stajić,dipl.inž.zaštite bilja