Agrotehničke mere u proizvodnji kupusa
Da bi se proizvodnja kupusa mogla nesmetano odvijati svake godine bez problema moraju se poštovati i odrđeni principi agrotehnike kupusa.
U praksi je sve češće prisutno gajenje kupusa na istoj površini nekoliko godina za redom, bez poštovanja plodoreda. Zbog toga dolazi do pojave odrđenih bolesti, koje se jako teško suzbijaju i postaju ozbiljan ograničavajući faktor same proizvodnje. To su pre svega: poleganje rasada (Pythium spp.), kila kupusa (Plasmodiophora brassicae) i crna trulež kupusa (Xanthomonas campestris pv. campestris). Ove bolesti se u zemljištu zadržavaju po nekoliko godina i u velikoj meri smanjuju prinos kupusa. Kao posledica se javlja upotreba većeg broja fungicida sa sve češćim tretmanima. Moramo imati u vidu da čestom upotrebom pesticida narušavamo zdravstvenu bezbednost kupusa kao proizvoda, a takođe narušavamo i ekoliški uticaj na životnu sredinu.
Zbog toga, najmanje što možemo da učinimo za poboljšanje uslova proizvodnje kupusa je poštovanje plodoreda. Ovo podrazumeva da kupus ne smemo gajiti na istoj površini tri do pet godina. Osim kupusa, na ovoj površini ne smemo gajiti tri do pet godina i ostale kupusnjače kao što su: kelj, karfiol, brokoli, kelerabu ali ni uljanu repicu.
Gajenje kupusa se ne preporučuje ni posle šećerne repe, postrne repe, cvekle i spanaća. Takođe moramo obratiti pažnju i na susedne useve, koji takođe mogu biti žarište problema (bolesti, štetočine, korovi).
Dakle, plodored odnosno smena useva u vremenu i prostoru je veoma važan uslov uspešne proizvodnje kupusa pre svega zbog zajedničkih bolesti kod grupe useva ali i zahteva za ishranom, uz pravilno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta.
Osim plodoreda, za uspešnu proizvodnju kupusa potrebno je uložiti i značajne napore kroz pojedine mere obrade zemljišta, ali i primenu organskih i mineralnih đubriva.
Obrada zemljišta predstavlja jednu od osnova za uspešnu proizvodnju kupusa. Izvodi se u jesen (predhodne godine), a način obrade zavisi od pretkulture. Osnovna obrada se izvodi na dubini od 20-25 cm i ostavlja se da prezimi u brazdama, a neposredno pred sadnju vrši se plitka obrada koja ima za cilj stvaranje rastresite strukture zemljišta u sloju od 10-12 cm, pogodne za ukorenjavanje i dalji razvoj rasađenih biljaka. Nakon predsetvene pripreme ne sme ostati nikakvih biljnih ostataka na povšini parcele.
Oranični sloj koji je izložen uticaju klime, biljnog pokrivača i zemljišne faune, kao i uticajima intenzivnog navodnjavanja i gaženja, obradom zemljišta treba dovesti u takvo stanje u kojem će gajene biljke imati optimalne uslove za rast i razvoj. Uporedo treba voditi računa da se održava i povećava njegova plodnost.
Kvalitetna priprema zemljišta će olakšati rasađivanje, kao i međurednu kultivaciju koja ima za cilj aeraciju površinskog sloja zemljišta, održavanje vlage i mehaničko uništavanje korova.
Marija Janjić
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
PSSS Vranje
