Mikotoksini – opasnost koja vreba iz plesni
Mikotoksini (od grč. reči mykes – gljiva i toxikon – otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma gljiva. Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na ljude i životinje.
Gljive proizvode ove otrove kontaminacijom hrane namenjene ljudima ili životinjama.
Štetni učinci hrane s gljivama otkriveni su još u Kini, pre najmanje pet hiljda godina.
Zasad se zna da stotinak vrsta gljiva proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je više od tristotina vrsta mikotoksina različitog nivoa štetnosti.
Toksini gljiva počeli su se ozbiljno proučavati tek pre pedesetak godina, nakon što je 1960. godine u Engleskoj zabeležena smrt velikog broja ćuraka.
Mikotoksini mogu imati imaju karcinogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva. Ljudi i životinje najčešće su izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.
Aflatoksini
Gljiva – Aspergilus flavus – koja proizvodi ovaj otrov najčešće se javljaja u žitaricama i stočnoj hrani.Deli se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane, mogu doći u mleko i mlečne proizvode.
Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost žila i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene digestivnog sistema – proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; žuticu; oštećenja i karcinom jetre.
Kako dospijevaju u ljudski organizam
Čovek unosi toksine gljiva u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda. Smatra se da je oko 30 posto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove.
Namirnice najizloženije razvoju plesni:
- žitarice: kukuruz, pšenica, ovas, raž, ječam i pirinač
- orašasti plodovi: bademi, lešnici, pistaći, orasi i kokosov orah
- mahunarke: kikiriki i soja
- voće: najviše grožđe, smokve i suvo voće
- povrće
- napici: kafa, kakao, vino i pivo
- mlečni proizvodi: mleko
- prerađeni proizvodi: brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za odojčad.
Kako se odbraniti od mikotoksina
Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica – pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade.
U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni.
To nije moguće uspešno ukloniti vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.
Ipak, postoji rešenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbensi, koji privlače molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma.
Ovaj proces moguće je postići jedino u digestivnom traktu. Na taj se način sprečava resorpcija u krvotok te se velika količina mikotoksina stolicom eliminiše iz organizma.
Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi uzimaju se nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela.
Prirodni antioksidansi također mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni. Dokazano je i da beli luk smanjuje nepovoljne efekte mikotoksina.
U cilju preventive, preporučljivo je kupovati samo sveže, domaće namirnice.
Uzmite u obzir da zapakovane namirnice imaju manju mogućnost razvoja plesni u odnosu na rinfuzne žitarica, orašaste plodove i suvo voće.
