Iako se čini da je septembar kod nas postao pravi letnji mesec, sa temperaturama iznad proseka, fiziološki rast i razvoj biljaka ipak pokazuje da je jesen sve bliže.
Počelo je vadjenje krompira u Pčinjskom okrugu jer se fiziološki razvoj nadzemnih delova potpuno završio krajem avgusta u ravničarskim i početkom septembra u brdsko-planinskim delovima. Ova proizvodna sezona je pored krupnoće donela i dobar kvalitet krompira našim proizvodjačima pa sa jednog hektara zemlje iznose više od tri tone krompira. Kiše u julu mesecu su pretile da ugroze rod krompira, ali lepo vreme u avgustu je ublažilo početak truljena krtola u zemlji.
Međutim, nijedna aktivnost ili radna akcija na polju ne okuplja više ljudi od vađenja krompira na manjim posedima dok na većim površinama mehanizacija je zauzela primarnu ulogu, pa se krompir mnogo brže i efikasnije vadi. „I mi u PSSS-Vranje smo ove godine dosta rano završili vadjenje krompira sa ogledne parcele u selu Rakovac, opština Bujanovac kod poljoprivrednog proizvodjača Dragana Nakića. U sortimentu smo imali zastupljenjo od ranih preko srednje kasnih do kasnih sorata ukupno 17 sorata, postavljenih po vremenu stasavanja. Ova godina je bila veoma zahtevna što se tiče zaštite i ishrane, ali smo uspeli da prevazidjemo sve teškoće i prezadovoljnji smo sa prinosima i kvalitetom“ – ističe Nada Lazović Đoković.
Karakteristike zrelosti krompira
Fiziološki razvoj nadzemnih delova krompira se potpuno završava krajem avgusta i početkom septembra, u zavisnosti od podneblja. Listovi dobijaju karakterističnu svetložutu boju i zajedno sa stabljikom postepeno odumiru. Prepoznatljiv prizor na oranicama sa poleglim smeđim stabljikama gotovo osušenim od jakog sunca. U tom trenutku krtole postižu maksimalnu zrelost i veličinu, pa su spremne za vađenje.
Neposredno pre vađenja potrebno je počistiti, odnosno odstraniti osušene nadzemne delove stabljike, a redove očistiti od eventualnog korova kako bi oni bili vidljivi ukoliko se krompir vadi pomoću mehanizacije. Nakon odstranjivanja nadzemnih delova biljke potrebno je neko vreme krompir ostaviti u zemlji pre nego što ga izvadimo. Optimalno je desetak dana kako bi pokožica očvrsnula, da se ne bi posle ljuštila.
Vreme vađenja krompira
Obično je septembar period kada se pristupa vađenju krompira, izuzev nekih ranih sorti i semenskog krompira. Takođe, razlike postoje i kod dužine vegetacionog perioda sorte i područja u kojem se seje, pa se u ravničarskim podnebljima obično seju srednje rane sorte i vade se najčešće početkom avgusta.
Sunčano i suvo vreme je idealno za vađenje krompira, zbog lakše obrade, čišćenja i transporta krtola, pri čemu treba paziti da ne dođe do oštećenja kožice ili prevelikog izlaganja suncu usled čega dolazi do pojave ožegotina. Od pravovremenog vađenja krompira uveliko zavisi i kvalitetno čuvanje krtola tokom zime.
Semenski krompir se vadi znatno ranije, pre intezivnog leta lisnih vašiju, odnosno kada krtole dostgnu optimalnu veličinu. Prvi rok vađenja određuje stručno lice koje vrši kontrolu proizvodnje semenskog krompira. U ovom slučaju obavezno je predhodno uništavanje zelene mase, kako bi pokožica na krtolama bar malo, očvrsla pre vađenja.
Pravilno skladištenje veoma važno
Krtola nakon vađenja sadrži dosta vode zbog čega je podložna oštećenju ili procesu klijanja ukoliko se skladištenje ne obavi pravilno. Naročitu pažnju treba posvetiti tome da ne dođe do mehaničkog oštećenja prilikom utovara, transporta i istovara krompira. Krompir se može čuvati u improvizovanim skladištima, podrumima ili trapovima na mračnom prostoru. Takođe, pre skladištenja treba odstraniti što je moguće više zemlje sa krtola, naročito ako je zemlja još vlažna.
U modernim specijalizovanim skladištima sa ventilacijom i kontrolisanim uslovima čuvanja, krompir može da ostane i do 10 meseci. Međutim, većina proizvođača krompir drži u improvizovanim objektima sa nešto lošijim uslovima, ali za dobro skladištenje potrebno je ispuniti neke od minimalnih uslova poput temperature (4-8°C) i optimalne vlažnosti vazduha oko 90%. U slučaju korišćenja preparata protiv klijanja krompira, obavezno je obraćanje pažnje na vreme karence koja za većinu preparata iznosi oko 42 dana.
