Đubrenje lucerke i crvene deteline je prilično složeno pitanje i to iz više razloga. Prvo, zbog toga što je reč o višegodišnjim biljkama pod koje se ne mogu unositi fosforna i kalijumova đubriva svake godine na veću dubinu, tako da se mora zemljište obogatiti u ovim elementima i na taj način obezbediti ishrana biljaka u narednim godinama. Drugi problem dolazi otuda što ove biljke imaju sposobnost da vezuju azot iz atmosfere i da jedan deo svojih potreba podmiruju na ovaj način.
Koren lucerke je veoma moćan i može da dostigne debljinu i do 5 cm, a dubinu najčešće 100-250 cm, a ponekad i više od 10m.
Crvena detelina ima znatno manje razvijene korenove, a dubina do koje dosežu je isto znatno manja.
Odlike korenova su značajne za ishranu ovih biljaka, a njihovo poznavanje olakšava razradu sisema đubrenja.
Potrebe za azotom su kod ovih biljaka izražene pošto imaju dosta belančevina. Kako je poznato, one najveći deo svojih potreba podmiruju vezivanjem atmosferskog azota. Azotna đubriva deluju nepovoljno na vezivanje atmosferskog azota, pa se ne preporučuje njihovo unošenje sem kada se ove biljke gaje po prvi put na nekom zemljištu. Ako se u ovom slučaju ne unesu atotna đubriva – mogu se pojaviti znaci nedostatka azot, i to tako što lišće postaje bledozeleno ili žuto, a na korenu ima mali broj kvržica. Unošenje kreča može da smanji pristupačnost magnezijuma, što se pokazuje kod lucerke u doba cvetanja, a pri obrazovanju semena kod crvene deteline.
Kvržice se na korenovima leguminoza manje obrazuju u zemljištima sa malo humusa i kisele reakcije, pa dodavanje azotnih đubriva može da bude vrlo korisno, ali samo u prvim danima posle setve. Kasnije unošenje sprečava razvoj kvržica. Mineralna azotna đubriva se preporučuju pri proizvodnji semena jer povećavaju prinos.
Fosfor, kao i u ostalim biljkama, ima veliki značaj, a u lucerki i crvenoj detelini pogoduje u vezivanju atmosferskog azota. Ove biljke teško uzimaju malo rastvorljive fosfate, pa stoga pred setvu treba unositi đubriva sa fosfatima rastvorljivim u vodi.
I lucerka i crvena detelina su veoma osetljive na nedostatak kalijuma koji se pokazuje žućkastim i svetlo mrkim mrljama, koje se kasnije spajaju u neprekidnu površinu izumrlog tkiva mrke boje. Kod lucerke se lišće savija, a međukolenca su tanka.
Nedostatak kalijuma smanjuje turgorov pritisak, povećava transpiraciju, a disanje i fotosinteza se smanjuju. Sve ovo se ispoljava više ili manje u zavisnosti od snabdevanja azotom.
Kalcijum je za lucerku važan pošto je u kiselim zemljištima povećan sadržaj pokretnog aluminijuma, a to se može smanjiti unošenjem kreča.
Pri planiranju količine đubriva treba predvideti azot samo za prvu godinu gajenja lucerke i crvene dateline, i to ne u čitavoj količini koja će se izneti prinosom. Obično je dovoljno da se azotna đubriva dodaju u prvim nedeljama posle nicanja, kada još nisu obrazovane kvržice na korenovima. Gladovanje će biti manje na bogatim nego na siromašnim zemljištima, pa sa ovim treba uskladiti i količinu đubriva.
Fosfatna i kalijumova đubriva treba najvećim delom uneti pre oranja, a ostatak neposredno pred setvu. Unošenje đubriva, sa makroelementima, ako na ovo ukažu analize zemljišta, obaviti zajedno sa fosfornim i kalijumovim đubrivima ili kasnije na neki drugi način (potapanjem semena, prskanje preko lišća). Primena mikrobioloških đubriva (nitragina) preko inokulacije semena u setvi ovih legumonoza je obavezna, posebno pri gajenju na nešto kiselijim zemljištima.
Marija Janjić
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
PSSS Vranje
