Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje obeležava se danas, kada će širom Srbije biti organizovana tradicionalna plivanja za bogojavljenski krst.
Pravoslavni vernici 19. januara proslavljaju Bogojavljenje kao jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.
Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.Tada se nad njim otvorilo nebo i Duh Sveti sišao je na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: „Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji“.
Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti – Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu.
Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće.
Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha.
Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina.
Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda.
Nju vernici nose kućama, njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.
Tradicionalno vađenje Časnog krsta u Vladičinom Hanu organizuje se ispred hrama Svetog kneza Lazara nakon jutarnje liturgije kao i u crkvi Svetog Nikole u Prekodolcu.
