Pepelnica voću nanosi veliku štetu

Podizanjem novih zasada voća, kao i voćnih vrsta koje na našem terenu nemaju dugogodišnju tradiciju gajenja na većim površinama, poslednjih godina je sve intenzivnije. Tako da je pod voćem iz godine u godinu sve veća površina.

Veliki je broj abiotskih (neživih) i biotski  (živih) faktora koji koji smanjuju prinos i kvalitet voća. Izuzetne štete nanose biotski faktori ( gljive, bakterije, virusi, fitoplazme, insekti, grinje, glodri, korovi i dr.).

Posebnu i veoma upornu, ekonomski značajnu štetnu grupu gljivičnih patogenih organizama na voću čine patogeni prouzrokovači pepelnice. Ovim tekstom sam htela da istaknem njihov značaj u voćarskoj proizvodnji, takođe da ih približim proizvođačima.

Pepelnica jabuke – Podosphaera leucotricha

Simptomi: Razvija se na svim zelenim delovima jabuke. Iz zaraženih pupoljaka u proleće mladari i cvetovi se kasnije pojavljuju i potpuno su prekriveni micelijom i konidijama parazita. Zaraženi lisni pupoljci daju zakržljalo lišće, a cvetni daju sitne cvetove koji ostaju zatvoreni i sasuše se u toku vegetacije.Zaraze se prvo uočavaju na mladom neodvijenom lišću.Zaražen list je deformisan, sa talasastim ivicama, a ponekad se javljaju žućkaste pege na licu suprotno miceliji sa naličja lista. Jako zaraženo lišće dobija mrku boju, deformiše se i opada. Mladi plodovi nekih sorti (jonatan i njegovi srodnici) su vrlo osetljivi. Na njima dolazi do mrežaste nekroze koja je poznata kao „mrežavost plodova“

Zbog zaraze u toku prethodne godine lisni pupoljci obrazuju letoraste koji su prekriveni belim prahom“beli lastari“. Na njima su lisni i cvetni pupoljci sitni, zašiljeni i nedovoljno zaštićeni. Beli mladari i rodne grančice izumiru ili na njima izumiru samo pupoljci, a oni koji prežive sledeće godine u proleće daju slab porast.

Pepelnica dunje – Podosphaera oxyacanthe

Pored dunja parazit je i kajsije, mušmule, oskoruša i gloga u Americi se javlja i na višnji i trešnji. Kod nas je najveće štete nanosi u rasadničkoj proizvodnji, ali se javlja i u višegodišnjim zasadima.

Simptomi: Lišće na mladarima je prekriveno sivom prevlakom, uvrće se i opada prevremeno. Svi simptomi su isti kao kod pepelnice jabuke.

Pepelnica šljive i drugog koštičavog voća – Podspahera tridactyla

Pepelnica se javlja na lišću, pupoljcima, zeljastim lastarima i plodovima. Infekcija cveta je retka. Prvi uočljivi simptomi se javljaju u vidu paučinaste prevlake na površini lista, nakon toga se javlja vrlo slaba nekroza lišća, ali ubrzo se ona pojačava. Kad je ceo list zahvaćen micelijom, dolazi do njegovog uvijanja prema licu, a zatim opada.Zaraženi lastari su kraći i zakržljali a zaraženi pupoljci izumiru.

Pepelnica breskve – Sphaerotheca pannosa var. persicae

Simptomi: parazit napada sve zeljaste delove breskve. Na zaraženim delovima javlja se mestimično ili u celom organizmu prljavo bela, brašnasta micelija.Napadnute zone su u početku svetlije, a zatim se javlja bela prevlaka, koja postepeno prekriva sve veću površinu. Zraženo lišće se uvija dostiže normalnu veličinu, a pri jačoj zarazi se suši i opada.Lastari mogu biti zaraženi pre zdrvenjavanja dok su zeleni, ali i oni se vremenom suše. Na  mladim plodovima se pojavljuje brašnasta pega ispod koje meso ploda potamni i zdrveni se. U nekim slučajevima može doći i do pojave pukotina.

Američka pepelnica ogrozda – Sphaerotheca mors-uvae

Javlja se na ogrozdu ali i na drugim vrstama iz roda Ribes.

Simptomi: U rano proleće se na mladom lišću, izdancima i bobicama javlja bela micelija u obliku ostrvca. Ako je zaraza jaka, porast izdanaka je usporen, vrhovi izumiru, lišće je deformisano, sitno i opada pre vremena. Na plodovima ispod prevlake dolazi do nekroze pokožice, pa plodovi mogu ispucati usled nejednakog porasta. Po pravilu zaraženi plodovi prežive, ali su lošeg kvaliteta i ukusa. Na ribizli se retko javlja na plodovima.

Pepelnica jagode – Sphaerotheca macularis f.fragariae

Simptomi: Napada sve biljne delove list, cvet, plod i stolone. Na lišću su simptomi najuočljiviji. Javljaju se ljubičaste okrugle pege sa teško uočljivom pepeljastom prevlakom na naličju lista. Ivice lišća se uvijaju prema gore i to je karakterističan znak, kao i to da površina na donjoj strani pocrveni. Zaraženo lišće se suši. Pepelnica prelazi i na cvetove, pa se oni ne razvijaju normalno. Još zelene i napadnute plodove pepelnica prekrije brašnastom prevlakom.

Pepelnica leske – Phyllactinia guttata

Simptomi: Javlja se sa naličja lista gde se stvara slaba brašnasta navlaka. Pojedinačne kolonije na lišću kružno se šire, zbog čega ubrzo ceo list biva zahvaćen i prekriven slabom brašnastom prevlakom. Micelija prodire u unutrašnjost zaraženih organa i po tome se razlikuje od drugih pepelnica koje se rzvijaju na njihovoj površini. Endofitna micelija uzrokuje nekrozu, zatim sušenje lastara i kasnije njegovo opadanje. Usled pojave nekroze ova pepelnica više liči na neke druge bolesti nego na pepelnice, pa može doći do zabune pri identifikaciji parazita.

Održavanje  i širenje parazita: Parazitne gljive prouzrokovači pepelnica se preko zime održavaju micelijom u pupoljcima (češće) i kleistotecijama (crna plodonosna tela prečnika oko 0,1 mm), koje se razvijaju na zaraženim listovima i lastarima (ređe). Iz pupoljaka u kojima je prezimela micelija u proleće izrastaju najčešće ’’ beli mladari’’, na kojima se razvijaju konidije.

Pepelnice se  javljaju od ranog proleća, pa do kraja vegetacionog perioda. Zaraze nastaju i po kišovitom i suvom vremenu. Plahovite kiše mogu da speru oidije na zemlju i tako umanje zarazu. Povećanju  intenziteta zaraza doprinosi promena klimatskih uslova, pojačano đubrenje mineralnim đubrivima, povećana primena organskih fungicida. Sve to doprinosi bujnijem razvoju vinove loze i voćaka, a samim tim i osetljivosti na pepelnicu.

Suzbijanje: Pepelnica se na vinovoj lozi i voćkama javlja rano u vegetaciji, znatno ranije pre drugih bolesti prouzrokovanih parazitnim gljivam, zato se i sa zaštitom protiv pepelnice mora otpočeti ubrzo po kretanju vinove loze i voćaka.Prvo tretiranje protiv pepelnice potrebno je obaviti kada lastari dostignu dužinu od 10 – 15 cm, ili se na njima razvija treći list i kod voćaka u fazu „mišje uši“. Drugo tretiranje obaviti u vreme ili odmah nakon cvetanja vinove loze, odnosno u „roze pupoljak „ kod voćaka. Naredna tretiranja kombinovati sa zaštitom oddrugih bolesti. Prva tretiranja treba obavljati kvašljivim sumporom ( Cosan, Kolosul i Kvašljivi sumpor 0,2% preventivno i 0,5% kurativno). Izuzetno dobar efekat u zaštiti vinove loze od pepelnice postiže se zaprašivanjem sumporom u vreme cvetanja loze, sumpor u tom trenutku pospešuje i oplodnju vinove loze. Prilikom primene sumpora treba voditi računa da temperatura ne bude manja od 18°C jer tada sumporu slabi aktivnost, i da ne bude preko 30°C onada on ispoljava fitotoksično dejstvo.Prema tome optimalna temperatura za dejstvo sumpora je od 25 – 30°C.

Kasnije sve dok postoje uslovi za širenje parazita  zaštita se mora nastaviti jednim od sledećih preparata: Trifamin 30-WP (0,03-0,05%),Topas 100-EC (0,24-0,4%),Bayleton WP -25 (0,25% ),Rubigan (0,01-0,02%),Sabithane (0,03-0,04%) i dr.