Kako sprečiti širenje ehinokokoze
Ehinokokoza je parazitska bolest mesojeda izazvana pantljičarama iz roda Echinococcusi spada u najznačajnije zoonoze (bolesti od koje mogu da obole i ljudi). Ehinokokozu prate nespecifični simptomi.Klinički znaci koji se zapažaju kod ljudi,slični su onima kod tumora na jetri,plućima i mozgu,a kod domaćih životinja nanosi velike ekonomske štete usled odbacivanja organa zahvaćenih patološkim procesom.
Procenat pasa inficiranih sa Echinococcus granulosus se kreće i do 69,23%,a kod domaćih životnja najčešće se nalazi kod ovaca,goveda i svinja i do 98,70%.
Karakteristike uzročnika U okviru roda postoje četiri vrste: E. granulosus,E.multilokularis,E.vogeli i E.oligarhus.Echinococcus granulosus i Echinococcus multilokularis predstavljaju vrste koje imaju najveći biomedicinski značaj.
Echinococcus granulosus je parazit u tankom crevu velikog broja pripadnika fam.Canidae i izvesnih vrsta fam.Felidae.Pravi domaćin za E.multilokularis su lisice,a u manjoj meri psi,mačke,kojoti i vukovi.Prelazni domaćini su čovek i mali glodari.
Rezervoari.Za naše područje najznačajniji su za E. granulosus pas,vuk i šakal,a za E.multilokularisnajznačajniji su lisica,pas,mačka,kojot i vuk.
Način prenošenja.U širenju ehinokokoze pasa odlučujuću ulogu ima čovek.Mnogi vlasnici pasa hrane svoje pse presnim iznutricama u kojima se nalaze infektivne ciste.U seoskim i prigradskim sredinama u kojima se kolju ovce i svinje za lične potrebe,hranjenje pasa delovima jetri i pluća sa infektivnim cistama je redovna pojava.
Izvor infekcije za domaće životinje predstavljaju psi,odnosno hrana i voda u kojima su prisutni jaja Echinococcus granulosus.Odrasli parazit živi u crevima psa, vuka i šakala.
Preko izmeta pasa,jaja ehinokokusa dospevaju na livade,pašnjake,siliranu hranu,stajaće vode,cisterne i bunare.Vetar prašinom može da raznese jaja na veliku razdaljinu.
Ljudi se inficiraju direktnim dodirom sa nosiocima pantljičara ili zagađenom hranom(neoprano voće i povrće)i vodom.Širok radijus kretanja pravih domaćina i mogućih prenosioca(ptice,mravi i muve)doprinose širenju jaja pantljičara.
Dijagnoza se kod mesojeda utvrđuje na osnovu nekoliko načina
-pregledom fecesa na proglotide i jaja ehinococcus spp.
-utvrđivanjem antigena u fecesu psa pomoću ELISA testa
-postmortalnim pregledom digestivnog trakta psa na prisustvo adultnih oblika ehinococcus spp. što predstavlja najpouzdaniji metod dijagnostike.
Mere kontrole i profilakse.Borba protiv ehinokokze podrazumeva sprovođenje većeg broja mera:vođenje tačne evidencije o broju pasa,sprovođenje obavezne dehelmintizacije pasa najmanje dva puta godišnje,ispravno funkcionisanje službe za hvatanje pasa lutalica,kontrola i obavezan pregled zaklanih životinja na klanicama,uništavanje i neškodljivo uklanjanje ili prerada konfiskata u kafilerijama,stalna edukacija stanovništa i sprovođenja zakonskih propisa veterinarske inspekcije.
Suočeni sa velikom opasnošću koju ehinokokoza predstavlja za ljudsko zdravlje,njena prevencija i kontrola su imperativ i sve mere su usmerene ka zaštiti zdravlja ljudi.Na osnovu naučnih saznanja sačinjene su i preporuke za suzbijanje i iskorenjivanje infekcije izazvane razvojnim oblicima Echinococcus granulosus kod psa kao pravog domaćina i preživara kao prelaznog domaćina.
Ako je ehinokokoza dijagnostifikovana kod pasa oni se moraju podvrgnuti dehelmintizaciji,čija se uspešnost mora proveravati nekoliko puta.Izmet izbačen u roku od 24 časa posle tretmana mora da se skupi i spali,a pod opere vrelom vodom.
Širenje uzročnika može da se izbegne redovitim pregledima i dehelmintizaciji (najmanje dva puta godišnje),smanjenjem broja pasa i mačaka lutalica,da se psi ne hrane sirovim otpacima mesa(neškodljivo uklanjanje organa koji sadrže hidatitne ciste,posebno kod kućnog klanja).Ostaci koji se koriste kao hrana za pse,moraju da se kuvaju ili zamrznu(tri dana na temperaturi od minus 18C).Izmet pasa ne sme da zagađuje hranu,vodu,a posebno ne dečije igračke.
Robert Širtov dr vet med sci
