Ispiranje hraniva iz zemljišta i primeri đubrenja povrća na malim površinama
Na lako propusnim zemljištima ili u područjima gde je potrebno navodnjavanje deo hraniva se ispira iz zemljišta. Posebno je na ispiranje osetljiv azot, dok su fosfor i kalijum slabo pokretni. U ovakvim uslovima bolje je dodavanje hraniva nekoliko puta nego kako ne bi došlo do ispiranja. U uslovima navodnjavanja mogu se koristiti đubriva preko sistema za navodnjavanje-fertigacija. Povrtarske kulture imaju povećane potrebe za hranivima zbog stvaranja velike nadzemne mase, jer je korenov sistem u odnosu na nadzemnu masu slabo razvijen i nalazi se u površinskom sloju zemljišta, a zemljište se pri proizvodnji povrća intenzivno koristi. Zbog svega ovoga većina povrtarskih kultura zahteva pojačano đubrenje-prihranu tokom vegetacije. U proizvodnji povrća koriste se organska i mineralna đubriva.
Povrtarske kulture imaju različite potrebe za đubrivima i u tom pogledu se mogu izdvojiti tri grupe:
Prvu grupu čine povrtarske kulture koje uz organska đubriva zahtevaju đubrenje velikom količinom mineralnih đubriva, a tu spadaju: paradajz, paprika, plavi patlidžan, dinja, lubenica, tikva, krompir, kelj i karfiol. Za uspešno gajenje ovih kultura u zemljište je pre setve/sadnje potrebno uneti 100 – 150 gr/m² NPK mineralnih đubriva formulacije 7:14:21 ili 13:10:12, a tokom vegetacije treba ih još prihraniti sa 30 – 40 gr/m² KAN-a ili 18 – 24 gr/m² Uree.
Drugu grupu čine one povrtarske kulture koje ne treba neposredno đubriti stajskim đubrivom, a koje traže umerene količine mineralnih đubriva. Tu spadaju šargarepa, peršun, blitva, luk i cvekla. Za uspešno gajenje ovih kultura u zemljište je pre setve/sadnje potrebno uneti 80 – 100 gr/m² NPK mineralnih đubriva, a tokom vegetacije treba ih još prihraniti sa 15 – 20 gr/m² KAN-a ili 12 – 15 gr/m² Uree.
Treću grupu čine one povrtarske kulture čiji su zahtevi za hranivima najmanji, a to su grašak, beli luk, krastavac, bob i spanać. Ove kulture je potrebno đubriti samo pred setvu sa 60 – 80 gr/m² NPK mineralnim đubrivima formulacija 11:11:16 ili 13:10:12 ili 15:15:15.
Ovo su primeri đubrenja koji mogu zadovoljiti male proizvođače povrća iz hobija, ali intenzivniji proizvodnja povrća i očekivani visoki prinosi zahtevaju pre svega agrohemijsku analizu zemljišta koja je najbolji pokazatelj snabdevenosti zemljišta hranivima.
Marija Janjić
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
PSSS Vranje
