Znaci nedostatka i suviška azota u biljkama kukuruza
Spoljne manifestacije kako nedostatka tako i suviška azota u biljkama veoma su različite, kako u pojedinim biljnim vrstama tako i u pojedinim biljnim organima.
Uopšte govoreći nedostatak azota se manifestuje u smanjenom porastu biljaka, a posebno asimilacione površine. Lišće postaje kraće, uže, bledozelene boje, jer se smanjuje količina hlorofila, a s tim u vezi i intenzitet fotosinteze.
Azot je esencijalna hranljiva materija i njegovo iscrpljivanje može dovesti do ozbiljnog gubitka prinosa. Nedostatak azota može biti teško uočljiv jer različiti hibridi pokazuju različite simptome. Većina biljaka kukuruza sa nedostatkom azota će imati bledožućkaste listove sa vretenastim izgledom.
Azot je pokretna hranljiva materija i prvo se kreće do najnovijih listova, ostavljajući najstarije listove podložnijim nedostatku. Prelaskom sa najstarijih na najmlađe listove, znaci žućenja će često formirati „V“ uzorak na biljnom listu.
Hladna ili zasićena zemljišta su primarni uzroci nedostatka azota u kukuruzu. Periodi obilnih padavina povećavaju ispiranje azota, iscrpljujući zasićena zemljišta vitalnim hranljivim materijama. Osim ispiranja, azot se može izgubiti kroz denitrifikaciju – gde se azot pretvara u gasoviti oblik i gubi u atmosferu.
Kada je zemljište suvo, peskovito ili slabo nađubreno, biljke ne mogu da apsorbuju rano primenjen azot. Bolesti i insekti koje oštećuju korenov sistem mogu dodatno sprečiti pravilnu apsorpciju azota i dovesti do nedostatka.
Druge neizbežne okolnosti dešavaju se kasnije tokom vegetacije kada povećanje visine i gustine biljaka može blokirati apsorpciju sunčeve svetlosti i smanjiti fotosintezu. Ovo dovodi do toga da kukuruz koristi rezerve hranljivih materija u biljci, što će oslabiti stabljike. 60% azota potrebnog za rast kukuruza se nakuplja između faze V4 i oprašivanja, što čini važnim periodom za praćenje nedostatka. Ispitivanje nedostatka azota takođe treba da se obavi nakon epizoda obilnih padavina.
Iako ima negativne implikacije na potencijal prinosa i kvalitet useva, nedostatak azota takođe može doprineti drugim poremećajima kukuruza, uključujući odumiranje vrhova i odbacivanje zrna. Biljke kojima nedostaje azota će kanibalizovati svoje stabljike kako bi nadoknadile gubitak hranljivih materija. Ovo čini stabljike ranjivijim na poleganje.
Uzimanje uzoraka tkiva može pružiti uvid u to koliko je ozbiljan nedostatak. Kada testirate nedostatak azota u kukuruzu, sakupite uzorke iz različitih oblasti polja da bi ste uporedili nivoe azota u kukuruzu sa nedostatkom sa zdravim biljkama.
Kukuruz sa nedostatkom azota treba rano da se bere kako bi se sprečio dodatni gubitak prinosa usled poleganja biljaka. Neki hibridi takođe zahtevaju veći nivo azota tokom nalivanja zrna od drugih, tako da je važno uzeti u obzir pri planiranju sledećeg useva.
Delovanje viška azota se lako zapaža na biljkama. U tom slučaju biljke imaju lišće zatvoreno zelene boje, a vegetativni organi su izrazito bujni. Tada se kaže da biljke luksuriraju u odnosu na azotnu ishranu.
Pojačana azotna ishrana, uopšte govoreći, produžava vegetciju i usporava sazrevanje biljaka, drugim rečima narušava normalni ritam života, a to biljke dovodi u nepovoljne uslove spoljne sredine koji mogu da utiču na anormalni završetak životnog ciklusa (zbog dejstva bolesti, visokih temperatura, suše i dr.).
Marija Janjić
Svetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
PSSS Vranje
