Žetvene ostatke zaoravati, nikako spaljivati

Žetvene ostatke zaoravati, nikako spaljivati

12:33
33
0
Vladičin Han Vesti
PODELI
Photo by-agroklub.ba

Spaljivanje žetvenih ostataka, nažalost, još uvek je praksa pojedinih ratara u našim krajevima. Zbog neznanja, nebrige ili nekog drugog razloga, poljoprivredni proizvođači paljenjem strnjišta čine veliku štetu pre svega sebi, narušavajući plodnost zemljišta za dugi niz godina. Nažalost, sva organska materija, celokupni azot i svi korisni mikroorganizmi paljenjem nepovratno bivaju uništeni. Vraćanje plodnosti zamljištu se postiže velikim ulganjima i za to je potreban dugi niz godina. Danas se zna da je za stvaranje 1 cm humusa potrebno sto godina. Dokazano je da se spaljivanjem strnjišta čak ne uništavaju ni sva semena korava, što je, pretpostavka je, osnovna težnja poljoprivrednih proizvođača koji ovo čine.

Pored ovoga, paljenjem se nanose i velike štete životnoj sredini. Dim i štetni gasovi zagađuju atmosferu, vatra uništava staništa životinja i ptica, uništava se biološka ravnoteža tla i time ugrožava agroekosistem. Osim ovoga, paljenja uvek mogu da dovedu do požara sa katastrofalnim posledicama. Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, dim koji nastaje spaljivanjem može prekriti saobraćajnice i posredno izazvati udese sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom.

Naša država je zakonom zabranila spaljivanje žetvenih ostataka, ovaj čin okarakterisala kao krivično delo izazivanja opšte opsanosti i za to propisala određene kazne.

Sa druge strane strane zaoravanjem žetvenih ostataka ne samo da utičemo na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, već i direktno utičemo na poboljšanje vodno-vazdušnog režima, na bolju aeraciju tla što doprinosi boljoj akumulaciji letnjih padavina i smanjenjenju gubitka vlage isparavanjem.

Zato je potrebno, što pre nekon žetve zaorati strnjište na dubinu od 10 – 15 cm, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. Najbolji efekat se postiže dodavanjem određene količine organskih đubriva (osoka, stajnjak) preko biljnih ostataka. U nedostataku ovih đubriva preporučuju se mineralana azotna đubriva i to, najbolje je koristiti UREU – 46% u količini od oko 50 kg/ha. Ukoliko je zmljište niske pH vrednosti ipak se treba opredeliti za azotno đubrivo koje nije fiziološki kiselo.

Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka čija je masa kod ozime pšenice 3-7 t/ha.

Marija Janjić

Savetodavac ratarstvo i povrtarstvo

PSSS Vranje

POSTAVI ODGOVOR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vladičin Han Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Vladičin Han Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vladičin Han Vesti se možete obratiti ovde: info {at} vladicinhanvesti {dot} rs