Proizvodnja smilja je moguća u našim agrometeorološkim uslovima

Uzgoj lekovitog bilja u našoj zemlji poslednjih godina ima rastući trend zbog sve veće ekonomske isplativosti. Smilje je svakako jedna od značajnih lekovitih biljaka i postaje sve interesantnija i zastupljenija u proizvodnji u Srbiji zbog sve primenjivijeg etarskog ulja. Etersko ulje smilja, koje se dobija destilacijom ove biljke, zbog svojih lekovitih svojstava je sve zastupljenije u farmaceutskoj industriji. Ono je danas, zbog svojstva da umnoži prirodni kolagen koji se nalazi u ćelijama kože, jedno od najskupljih eteričnih ulja na svetu. Upotrebljava se u kozmetici za uklanjanje bora, ožiljaka, modrica i strija, a u narodnoj medicini se vekovima koristi kao lek protiv bronhitisa i kašlja, za snižavanje krvnog pritiska i holesterola i dr.

Smilje ili “biljka besmrtnosti” kako je nazvana u narodu je višegodišnja žbunasta biljaka koja pripada rodu Helichrysum iz porodice Asteraceae i obuhvata preko 600 različitih vrsta. Jedna od najznačajnih i najrasprostranjenijih vrsta je Helichrysum italicum ili pomorsko smilje, koje je ujedno i najpogodnije za uvođenje u poljoprivrednu proizvodnju zbog nižeg habitusa. Pomorsko smilje je redovna flora kamenjara i ostalih područja mediterana, rasprostranjeno je u zemljama južne Evrope, severozapadne Afrike i istočne Azije. U našoj zemlji postoje povoljni uslovi za uzgoj smilja i to njeno gajenja je moguće u širem rasponu nadmorskih visina jer dobro podnosi niske temperature. Uspeva na siromašnim, karbonatnim zemljištima koja su izložena suši i velikoj insolaciji. Ne podnosi duboka, hladna i zbijena zemljišta kisele reakcije.

Kao višegodišnja biljka smilje se može gajiti u perodu od 5 – 8 godina. Uzgoj smilja je najbolje planirati nakon leguminoza, odnosno useva koji za sobom ostavljaju nezakorovljeno zemljište. Uz jesenju osnovnu obradu zemljišta koju treba obaviti na dubinu od 25-30 cm potrebno je obaviti i osnovno đubrenje NPK mineralnim đubrivima, a potrebnu količinu je najbolje odrediti nakon odrađene agrohemijske analize zemljišta. Za uspešan uzgoj ove lekovite biljke zemlište bi trebalo da sadrži od 40-60 kg/ha azota, oko 60 kg/ha kalijuma i oko 80 kg/ha fosfora. Stajsko đubrivo u ovakovom vidu proizvodnje nije poželjno zbog mogućeg zakorovljavanja zemljišta. U toku proizvodnje potrebno je obaviti i dopunsku ishranu NPK mineralnim đubrivima sa najvećim udelom kalijuma (8:16:24), kao i 1-2 prihrane useva azotnim đubrivima (KAN, AN) i to u periodu pred cvetanje i u periodu oprašivanja.

Smilje se može proizvoditi direktnom setvom ili iz sadnica. Zasupljeniji i bolji način proizvodnje je iz sadnica proizvedenih u hladnim lejama.  Setvu u hladne leje je potrebno obaviti u maju mesecu na dobinu do 1cm sa oko 0.5 gr/m² semena. Za jedan hektar je potrebno 60gr semena. Sadnja na stalno mesto se obavlja u oktobru ili martu (jesenja I prolećna sadnja) u redove 0.7m X 0.3m.

Obevzna mera koju je potrebno obaviti u prvoj godini je rezidba biljaka kako bi se što pre i kvalitetnije izbokorile i razvile busen. Tkom vegetacije neophodno je međurednom obradom i okopavanjem zemljišta uništavati pokoricu i  korove.

Berba smilja ili košenje obavlja se kad 1/3 cvetova bude otvoreno i budu zlatno žute boje. Za potrebe prerade ulja kosidba se obavlja kada preko 50% cvetova bude iscvetalo. Za ovu operaciju je potrebno angažovanje većeg broja ljudi kako bi se pravovremeno skinuli cvetovi. Beru se cvetovi zajedno sa stabljikama 15 – 20 cm dužine.

Ubrana cvetna stabla dalje idu na sušenje. U zavisnosti od načina iskorišćavanja cveta postoje različiti sistemi sušenja i to: prirodno sušenje, sušenje u sušarama na 35-40˚ C, destilacija vodenom parom u destilacionim kotlovima neposredno posle berbe…

U prvim godinama iskorišćavanja od jednog hektara je moguće dobiti 3-5 t smilja, a kasnije i do 10t, odnosno 5-7l/ha eteričnog ulja u prvim godinama, a kasnije i do 10l/ha.