Praćenje pojave tripsa u zaštićenom prostoru

Insekti se karakterišu velikom postojanošću, raznovrsnošću i specifičnim načinom života, razmnožavanja, a kako se nalaze u neposrednoj blizini čoveka, uprkos svoje malenkosti uspeli su da privuku njegovu pažnju od najranijeg vremena postojanja.

U poslednje vreme veliku pažnju privlači Trips koji postaje ogroman problem prilikom uzgoja paprike i drugih povrtarskih kultura u zaštićenom prostoru. Iz ovog razloga razvila se potreba za prognoziranjem i signalizaciju njihove pojave i napada.

Tripsi pripadaju klasi Insekata, podklasi Pterygota, reduThysanoptera.Ovo je homogena grupa insekata, posebne građe krila koja su obrasla dugim resama, odakle i naziv „ resokrilci“. To su sitni insekti veličine 0,5 – 2 mm, ređe i preko 10 mm (neke tropske vrste). Obično su žućkaste, žuto smeđe ili crne boje. Tripsi su dvopolni organizmi. Mužjaci su nešto manji u odnosu na ženke koje imaju jasno izraženu legalicu. One srpastom legalicom prave zarez u biljno tkivo gde polažu pojedinačna jaja bubrežastog oblika.

Trenutno najrasprostranjenije vrste tripsa koje prave značajne štete u proizvodnji povrća u zaštićenom prostoru su Thrips tabaci (duvanov trips) i Frankliniella occidentalis (Kalifornijski cvetni trips). Obe ove vrste pripadaju podredu Terebrantia.
Thrips tabaci-Duvanov trips je kosmopolitska vrsta. Osim u područjima uzgoja duvana, usled svoje polifagnosti, nalazi se u usevima raznog povrća i ukrasnog bilja.
Duvanov trips prezimljava u stadijumu imaga na korovskoj flori, biljnim ostacima, travama u međama oko gajenih biljaka. Najveći procenat prezimljava na različitim korovima i samo plasteniku sa povrćem, zatim u zemljištu na dubini 5 – 10 cm, što zavisi od temperaturnih uslova zemljišta i njegove strukture. Ženka tripsa polaže jaja ispod epidermalnih ćelija u parenhim lista, predhodno praveći zarez testerastom legalicom. Jedaan deo jajeta vrlo malo viri iznad već oštećene ćelije. Jaja polaže razbacano u tkivu lista, između nerava. Period poleganja jaja počinje u drugoj polovini aprila i početkom maja. Najveći broj jaja polaže krajem jula i početkom avgusta. Embrionalni razvoj traje 5-10 dana, što zavisi od temperature i vlažnosti zemljišta. Razvoj od stadijuma jajeta do imaga traje 10-30 dana. Ženka duvanovog tripsa živi od 12-30 dana. Znatno kraće u uslovima visokih srednjih dnevnih i noćnih temperatura.
Hibernirani tripsi imaga javljaju se u početku na korovskim biljkama kao međudomaćinima, rano u proleće na najranijoj vegetaciji, zatim migriraju na povrtarske biljke u uslovima kada je srednja dnevna i noćna temeratura 10 – 12 ˚C u trajanju od 5-7 dana.
Frankliniella occidentalis -Kalifornijski cvetni trips je kod nas prisutan preko 20 godina. Najveće štete nanosi na plodovima paprike, krastavca dok su štete na paradajz sporadične. Pored direktnih šteta ova vrsta prenosi i vrlo štetane viruse.

Kalifornijski trips je sitan insekt, dužine 1,5 mm, sa krilima na kojima su rese. Boja odraslih varira od žute do tamno mrke. Larve su još sitnije od imaga, svetlije boje. Tokom godine može razviti 15 generacija. U zaštićenom prostoru napad tripsa počinje već u februaru, dok se na otvorenom polju u većem broju javljaju tokom leta. Larve i odrasli tripsi se hrane sisajući sokove sa naličja lista. Usled ovakve vrste ishrane javljaju se beličaste pege koje se spajaju zahvatajući čitavu površinu lista koji se potom suše. Tripsi se takođe hrane i u pupoljcima i cvetovima gde takođe nanose velike štete.

Kod jakog napada kalifornijskog tripsa prve štete se već uočavaju kroz deformaciju cvetova. Posebno, prvi i drugi stupanj u razvoju se hrani belančevinama polena i na taj način sprečava oplodnju cvetova. Ako do oplođenja ipak dođe tada imago oštećuje mlade plodove i ostavlja smeđi crtičavi trag. Kako plod raste i oštećenja postaju veća i jasnije izražena pa plod gubi komercijalnu vrednost (Slika 3).

Za razvoj je potrebna temperatura između 25-30˚C i tada celokupni razvoj traje 15-18 dana. Odrasli oblici-imago, žive petnaestak dana. U grejanom zaštićenom prostoru ima od 10-16 generacija godišnje u zavisnosti od temperature, a ceo ciklus razvoja odvija se u zemljištu jer je za razvoj potrebna vlažna sredina.
Tripsi predstavljaju ozbiljnu pretnju za useve prenošenjem biljnih virusa. Zaražene biljke se ne mogu izlečiti. Opcije kontrole za viruse su ograničene na suzbijanje populacije tripsa i iskorenjivanje zaraženih biljaka odnosno materijala od kog tripsi preuzimaju virus. Simptomi od virusi uključuju nekrotične lezije, uvenuće, žutilo, izobličenje listova i prstenaste pege.

Vrlo često zaražene biljke ne pokazuju simptome, ali služe kao rezervoari virusa.Za praćenje prisustva virusa koriste se indikatorske biljke koje su osetljive na infekcije i imaju izraziti dosledne, prepoznatljive simptome. Bob i određene sorte petunija se mogu koristiti kao indikatorske biljke za viruse. Biljke oštećene tripsom imaće izgreban ili srebrnast izgled na njihovim listovima. Pored toga, indikatorske biljke će pokazati prstenaste lezije na listu ako su zaražene virusom. Indikatorske biljke sa simptomima virusa treba ukloniti iz zaštićenog prostora i uništiti čim se pronađu. Svi usevi u tom zaštićenom prostoru i njegovoj blizini trebaju biti praćeni.
Biljni mamci i lovne biljke koriste se za privlačenje i registrovanje rasprostranjenosti i brojnosti raznih vrsta insekata, pa i tripsa.
Praćenje populacija štetočina je suštinska komponenta Integralne zaštite bilja. Sistem ranog upozorenja pomaže uzgajivačima da odluče kada je najbolje da preduzmu mere kontrole, ili kada da ih izmene, ako se metoda kontrole pokaže neadekvatna.

Kod povrtarskih kultura praćenje treba započeti u fazi rasada i nastaviti nakon presađivanja.
Ako se sumnja da je trips uzrok oštećenja biljaka, odrasle jedinke i larve tripsa mogu se pratiti udaranjem grana ili nežnim trešenjem lišća ili cvetova na list belog papira ili tkaninu. Za tripse koji se hrane pupoljcima ili neraširenim vrhovima izdanaka, može se odrezati nekoliko delova biljaka za koje se sumnja da sadrže tripse, staviti ih u teglu sa 70% alkohola (etanola) i snažno protresti. Rastvor procediti kroz filter papir kako bi smo tripsa jasno detektovali.

Takođe za praćenje treba registrovati i broj hiberniranih imaga, analizom zemljišta i korovskih biljaka u zaštićenom prostoru i neposrednoj okolini. Uzorke treba uzimati od 10-15 cm dubine zemljišta. Rano u proleće treba registrovati pojavu tripsa na korovskim biljkama koje rano cvetaju.
Metoda obojenih vodenih mamaca je takođe efikasna u cilju praćenja dinamike brojnosti tripsa. Za praćenje dinamike letenja tripsa koriste se lovne posude plave boje napunjene vodom.
Lovne lepljive trake plave ili žute vertikalno postavljene mogu se koristiti za praćenje gustine populacije odraslih tripsa. Plave zamke su privlačnije za trips, iako su žute zamke privlačnije za druge štetočine kao što su bele mušice i lisne uši.

Treba imati na umu da prisustvo tripsa ne znači nužno da će njihovo prisustvo i ishrana dovesti do oštećenja biljaka. Za veliki broj tripsa u zamkama ili odraslih jedinki u cvetovima koji se hrane polenom ne znači nužno da je potrebna kontrola. Biljke za koje se sumnja da su zaražene virusima vektorskim tripsom mogu se pouzdano dijagnostikovati samo slanjem pravilno prikupljenih uzoraka sa simptomatičnih biljaka u laboratoriju koja testira biljne patogene.

U današnje vreme vlada velika zabrinutost jer dolazi do brzog razvoja otpornosti na konvencionalne hemijske pesticide u populacijama tripsa.
Sistem ranog upozorenja pomaže uzgajivačima da odluče kada je najbolje da preduzmu mere kontrole, ili kada da ih izmene, ako se metoda kontrole pokažeu neadekvatnim.

Marija Janjić
Savetodavac za ratarstvo i povrtarsvo
PSSS Vranje